Da li su novinari postali previše zauzeti ratom jednih protiv drugih, u momentu kada bi trebalo da se bore protiv cenzure i autoritaritarnosti? Ovo pitanje postavio je Dejvid Kar, reporter Njujork Tajmsa, diskutujući o načinu na koji različite su novinarske organizacije odgovorile na bujicu priča koje su objavili uzbunjivači.
Kar ukazuje da kolege poput Glena Grinvalda, reportera Gardijana, koji je objavio priču o poslovanju Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), baziranu na informacijama koje je primio od uzbinjivača Edvarda Snoudena – mediji tretiraju kao drugačije. “U širem smislu, u najvećem delu kritika koje se odnose na Asanža i Grinvalda na njih se gleda sa izvesnim gađenjem – oni nisu ono što mi smatramo za prave novinare. Umesto toga, oni reprezentuju Petu silu sačinjenu od tviteraša i blogera koji prete da ugroze naše tradicionalne medije. Oni nisu kao mi”, ističe Kar.
Štaviše, Grivald je i sam postao umešan u priču a njegovi motivi da izveštava o NSA stavljeni su pod znak pitanja. Dejvid Gregori novinar i autor emisije “Upoznaj štampu” na NBC- ju pitao je Grivalda u svojoj emisiji: “U meri u kojoj ste podržavali i pomagali Snoudena, zašto ne bi trebalo da budete optuženi za zločin?“
Kar pita kako mediji opravdavaju svoj stav o Grinvaldu, zatim osnivaču Vikiliksa Džulijanu Asanžu ili autorki dokumentaraca Lauri Potras koja je takođe radila na pričama o NSA i naposletku Dejvidu Mirandi, Grinvaldovom partneru koji uhapšen na aerodromu Hitrou dok je putovao iz Berlina za London. On je čuvao dokumenta za Grinvalda, a nekoliko komentatora poput Džerefi Tubina, novinara CNN-a i Njujorkera, nazvao ga je „krijumčarem droge“. Kar ističe da su Asanž, Grinvald, Potras, Miranda Carr radili u javnom interesu ali su svi bili oklevetani.
Zašto je objavljivanje Pentagonskih papira ,čime su otkriveni detalji o nameri SAD da započne rat u Vijetnamu, a za koje je zaslužan novinar Njujork Tajmsa Danijel Elsberg njega pretvorilo ga u heroja, dok su nove su generacije uzbunjivača i novina, poput Gardijana koji je objavio informacije do kojih je došao izložene nepoverenju i kritikama. U intervjuu, međutim, Elsberg nas podseća: “na početku ni ja nisam bio viđen kao heroj, ja sam dve godine proveo u zatvoru”, ali dodaje i da “u to vreme, novinari nisu ratovali jedni protiv drugih”.
Prema Bilu Keleru iz Njujork Tjamsa, veza između izvora i novina i njihovih konkurenata oduvek je bila prepuna opasnosti, ali su nove tehnologije uzrokovale stvarni raskol između onoga što je model poslovanja i novinarske prakse.
Alen Rasbridžer,odgovorni urednik u Gardijanu, sa tim je saglasan i čak, odlazi korak dalje. „Mislim da oni ljudi iz struke koji sumnjaju u Glena Grinvalda i osuđuju Dejvida Mirandu nisu dovoljno o tome promislili. Vlada meša novinare sa teroristima i koristi nacionalnu bezbednost ih stavi pod sveošti nadzor. A posledica toga kakvo se novinarstvo praktikuje su ogromne”, ističe Radbridžer.
Odgovorajući na pitanja o otkirvanju dokumenata na blogu i komentarišući ponašanje pojedinih kolega u tekstu objavljenom u Gardijanu ističe: “One kolege koje su ocrnile Snoudena ili koje kažu da reporter treba da veruje državi jer ona zna najbolje (mnogi od njih u u Britaniji su, začudo, u pravu) mogu jednog dana da se na okrutan način osveste. Jednog dana će njihovo izveštavanje biti na udaru. Ali sada barem znaju da se klone tranzitne zone na Hitrou”.
Mnogi novinari i medijske organizacije se sa njim slažu, tako su Njujork Tajms i ProPublika odlučile su da sarađuju sa Gardijanom i podrže uzbunjivače.
U drugom istančanom činu, grupa skandinavskih novinskih kuća sačinila je otvoreno pismo britanskoj vladi. Aftenposten (Norveška). Dagnes Nihter (Švedska), Helsingin Sanomat (Finska) i Politiken (Danska) optužili su vladu Dejvida Kamerona da ugrožava globalnu slobodu štampe, zbog načina na koji se Vlada ponela prema Gardijanu i Dejvidu Mirandi.
U tom pismu urednici četiri dnevne novine rekli su, između ostalog: „činjenica je su SAD i Velika Britanija najmoćnije zemlje sveta i ‘najveći branioci demokratije u modernoj istoriji’ čini njihovo ponašanje još dvoličnije: ako u Kini i Iranu unište hard-diskove u vlasništvu nekog lista i pritiskate novinare objašnjenje je da su to diktatorke zemlje. Ako to mi uradimo, mi branimo demokratiju.”
Dalje: “Postupci britanske vlade podsećaju na postupke autoritarnih režima, bez tolerisanja opozicionog, protiv medija, organizacija i individualaca koji dovode u pitanje njihov monopol vlasti.
Debate o tome kako se Zapad nosi sa medijima ostaće zasigurno u fokusu još neko vreme.
